I kada padnes gledaj da se brzo dignes, jer ti durgih izgleda nemas. Drugacije jednostavno ne mozes. Izbor je suzen na ono: ustati ili vecno ostati tamo dole. Tamo dole gde suncev zrak nikad dopreti nece, gde nikad nijedan povtarac ne duva, niti povetarac niti severac. Ili ustati?! Da…Postawljen ti je ultimatum. Drugog nema. Ukoliko izaberes da ustanes ucini to odmah, jer sto duze lezis tamo dole, toliko nisko, to ce te sunce manje grejati, a vetar manje hladiti. I bices tog istog sunca vise zeljan, kao i vetra, sto povetarca, sto onog najhladnijeg, severca samog, a sto ih vise budes zeljan vishe ces njima hrliti, a ti ne mozes na dve strane: Suncu medj' oblake, nit’ vertru na povrsinu zemlje. Ne istog trena, kako ce te vuci zelja sve vise kako duze budes lezao, jer shto duze ostanesh dole daleko od svega to ce tvoje ruke vishe biti zedne milosti i vise gladne noza.
Sto duze lezis to ce tvoje ruke preklinjati za ostriji mac, mac ostriji i od same katane, koju japanski samuraji rezbarise za svoje najbolje ratnike kako ne bi nikad pali dole i posle mnogo vremena provedenog tamo prizeljkivali jos ostriji mac, kao sto ces ga ti prizeljkivati ukoliko dugo tamo ostanes!
Zato USTAJ! Ustaj gore kad ti kazhem. Ustaj dok ti jos srce sablje i hleba nije zeljno, dok ti dusa ne pozeli i katanu samu i milost neogranicenu… Milost vecu od blagoslova prijateljstva, vecu od blagodeti toplih reci od najdrazih izrehenih. BRZE! Brze, jer ti vremena nemas. Ti ne znas gde ta britka sablja udariti smera. Mozda je ti u rukama svojim drzis, cvrsto. Zapamti: te ruke u kojima je drzis, to su one iste ruke zeljne i blagostanja, one ruke shto bejahu dole toliko dugo.
Dole, tamo gde sunce ne sija, a vetar ne duva. I sto je jace stezes to vece rane sebi na rukama pravis, a time manje onima kojima si ih zeleo naneti, vodjen onom gladju i oholom svireposcu na sta te ono prokleto mesto natera! Zato ustaaj! Vremena ti nestaje. Ne dozvoli da te prijatelji prokletu, a katane izbodu! Ne dozvoli da zbog te sve vece zelje za osvetom i blagostanjem, obe te varke kao pobede zbune i pamet ti pomute. ZatoUSTAJ! Ustaj, jer vremena ti vise nemas. Nema ga ni sekund.
USTAAJ! ...Sad je vec kasno... Osveta tece tvojim venama, a zelja za blagostanjem uplela se kao paucina u tvoju dusu i nece napolje. Stegao si katanu isuvise jako, presekao svoje ruke, i u tom zaru osvete zaboravio na ono drugo jednako vredno… Vise vredno! I zato su te obe te varke pobedile! Prijatelji te proklese, a neprijatelji zbog tvoje jarke zelje i negostatka promisljenosti sazalise… Ima li shta gore od dugog boravka dole?
Sto duze lezis to ce tvoje ruke preklinjati za ostriji mac, mac ostriji i od same katane, koju japanski samuraji rezbarise za svoje najbolje ratnike kako ne bi nikad pali dole i posle mnogo vremena provedenog tamo prizeljkivali jos ostriji mac, kao sto ces ga ti prizeljkivati ukoliko dugo tamo ostanes!
Zato USTAJ! Ustaj gore kad ti kazhem. Ustaj dok ti jos srce sablje i hleba nije zeljno, dok ti dusa ne pozeli i katanu samu i milost neogranicenu… Milost vecu od blagoslova prijateljstva, vecu od blagodeti toplih reci od najdrazih izrehenih. BRZE! Brze, jer ti vremena nemas. Ti ne znas gde ta britka sablja udariti smera. Mozda je ti u rukama svojim drzis, cvrsto. Zapamti: te ruke u kojima je drzis, to su one iste ruke zeljne i blagostanja, one ruke shto bejahu dole toliko dugo.
Dole, tamo gde sunce ne sija, a vetar ne duva. I sto je jace stezes to vece rane sebi na rukama pravis, a time manje onima kojima si ih zeleo naneti, vodjen onom gladju i oholom svireposcu na sta te ono prokleto mesto natera! Zato ustaaj! Vremena ti nestaje. Ne dozvoli da te prijatelji prokletu, a katane izbodu! Ne dozvoli da zbog te sve vece zelje za osvetom i blagostanjem, obe te varke kao pobede zbune i pamet ti pomute. ZatoUSTAJ! Ustaj, jer vremena ti vise nemas. Nema ga ni sekund.
USTAAJ! ...Sad je vec kasno... Osveta tece tvojim venama, a zelja za blagostanjem uplela se kao paucina u tvoju dusu i nece napolje. Stegao si katanu isuvise jako, presekao svoje ruke, i u tom zaru osvete zaboravio na ono drugo jednako vredno… Vise vredno! I zato su te obe te varke pobedile! Prijatelji te proklese, a neprijatelji zbog tvoje jarke zelje i negostatka promisljenosti sazalise… Ima li shta gore od dugog boravka dole?
Tvoje misljenje vec znam: NEMA!
Нема коментара:
Постави коментар